Euphrasia officinalis – “radost jasnog vida i mira u duši”
Mala i neupadljiva biljka sa sitnim naspramno postavljenim jajastim listovima nazubljenih ivica, bez peteljke. Cvetovi su mali, veličine dužice oka. Svojim korenom oslanja se na korenove okolnih trava, pa se smatra poluparazitom, mada novija saznanja ukazuju da biljke aktivno komuniciraju preko korenskog sistema, pomažući jedna drugu.
Njene blistavo bele latice prošarane nežnim ljubičastim linijama asociraju na trepavice, dok upečatljiva crna mrlja na krunici podseća na zenicu oka. Prema pristalicama doktrine signature (“signs of nature”) navedena sličnost cveta i oka dala je povoda narodnoj medicini da označi ovu biljku kao lekovitu za bolesti organa vida. Iako i homeopatija počiva na principu sličnosti, sam Hahnemann je bio protivnik ove doktrine i smatrao je nagađanjem. On je bio posvećen eksperimentu, posmatranju, preciznoj interpretaciji i naučnom pristupu, što je kroz postupak pripreme i dokazivanja lekova i rezultiralo postavljanjem temelja homeopatije. Ovakvim pristupom, međutim, Hahnemann je potvrdio ono što je smatrao nagađanjem. Dokazao je veliki značaj Euphrasia-e u lečenju tegoba vezanih za oči. Naime, Euphrasia je našla svoje mesto među prvih 65 homeopatskih supstanci čiji je lekoviti potencijal putem dokazivanja sam Hahnemann dokumentovao i detaljno opisao u “The Materia Medica Pura” (1811-1831). Hahnemann kaže da “nije bez razloga ova biljka dobila ime koje nosi”, te da se “nezasluženo ne upotrebljava u današnje vreme”. Tako je bilo tada, nažalost, tako je i danas.
Lekovitost Euphrasia-e, spominje se početkom 14. veka kao izvor “dragocene vode koja čoveku čisti vid”, biljka koja može lečiti “sva zla oka”. Veliki travari 16. veka smatrali su je specifičnom za bolesti očiju i bila je popularna u većini zemalja. Savetovali su da se “svako jutro pije mali napitak od Euphrasia-e” jer on “jača glavu, oči i pamćenje i čisti vid”. Divili su joj se i pesnici tog vremena. Tada već oslepeli pesnik John Miller u svojoj poemi “Izgubljeni raj” pripoveda kako je Arhanđel Mihajlo služio Adamu nakon pada rečima “Mihajlo iz Adamovih očiju zamućenost otkloni, očisti eufrazijom i rutom njegove očne jabučice, jer je trebao još dosta toga videti”.
Ime i simbolika
Tragajući za poreklom imena dolazimo do grčke mitologije i božice Eufrosine (grč. Εὐφροσύνη). Eufrosina je bila božica dobre volje, radosti, veselja i vedrine. Prema starogrčkom filozofu Demokritu, radost i vedrina koju Eufrosina donosi ljudima je “temelj ljudskih životnih ciljeva” i ne smatra se užitkom ili veseljem kako ga mi danas doživljavamo, već “stanjem prema kojem duša živi mirno i postojano, neuznemirena ni strahom, ni praznoverjem, ni drugim strastima”. U takvom stanju “vedrine”, božansko i ljudsko se u osobi sjedinjuju i čine samo jednu prirodu (jedinstvo, celina, zdravlje), a ne dve odvojene (konflikt, bolest).
Iz ugla korena reči Euphrasia potiče od starogrčkog euphrainó (εὔφραίνω) koji se sastoji od dva elementa: eû (εὖ) što znači dobro i phrḗn (φρήν) što označava srce, dušu, um, volju, svrhu. Reč se u celosti prevodi kao radostan, veseo, ljubazan, prijateljski nastrojen. Pored navedenog nalazimo da se “phrḗn” odnosi i na jedinstvorazumevanja i spoznaje (uvida), intelekta i intuicije, te posledično na sposobnost jasnog sagledavanja stvarnosti (jasnog vida).
Pored latinskog naziva Euphrasia je poznata i po narodnim imenima: biljka oko (eng. Eyewort), bistro oko (eng. Eyebright; špa. Ojo brillante) udobnost za oko (nem. Augentröst) ili kao razbijač naočara (fra. Casse-Lunettes).
Na našim prostorima najčešće se naziva vidac, ali se sreću i nazivi vidova trava, vidovita trava, očanica, vidovnjača, pa i oči Majke Božje.
Naš slovenski, narodni naziv vidac sigurno je povezan sa jasnim vidom koji ta biljka vraća obolelom, a prema poreklu reči vid, nije ništa manje mističan od starogrčkog korena latinskog naziva Euphrasia.
U staroslovenskim jezičkim grupama smatra se da je “vid” poreklom od takozvanog Svetovida, božanstva koje je imalo četiri glave i čijim se moćima i dobroj volji pripisivao uspeh u rodu zemlje, u ratnim pohodima, u zdravlju i sreći u životu. Imao je i proročke moći, a sa svoje četiri glave Svetovid je gledao istovremeno na sve četiri strane sveta, pa je pogledom mogao da obuhvati čitav svet.
Još interesantnije je to što je kod Trojanaca Vid bio deo Svetog Trojstva koga su činili Stvoritelj, Održitelj i Uništitelj života. Dok su Stvoritelj i Uništitelj delovali samo u trenutku stvaranja, odnosno uništenja, dotle je Održitelj bio uz čoveka sve vreme njegovog postojanja. Verovalo se da svaki greh, makar i najmanji vodi u sigurnu smrt, pa je Održitelj života bio uvek uz čoveka kako bi video svaki njegov greh i odmah mu opraštao. Jedino tako je čovek uspevao da opstane u životu. Pošto je video sve, Održitelj je zvan i Vidom. On je takođe, da bi ispunio svoju funkciju održanja života i lečio (vidao) čoveka i davao mu neophodna znanja (uvide).
Najzad, “vid” je korenska reč od pojma „Vidya“ koja na sanskritu ima značenje „znati ili spoznati“ i ima veze sa religijskim tekstovima poznatim kao „veda“. Postoji i mišljenje da je ime proizašlo iz latinske reči „vita“ što znači „život“.
Biljna upotreba
Euphrasia je kroz vekove potvrdila tačnost opisa s početka 14. veka da leči sve bolesti oka bilo da se radi o alergiji, infekciji, stanju posle povrede, zamoru ili oslabljenom vidu. Pored upala bilo koje etiologije i intenziteta ispoljavanja, može pomoći kod katarakte, povećanog očnog pritiska, čmička, podočnjaka, otoka kapaka pa i bora oko očiju.
Manje je poznato lekovito dejstvo kod upale srednjeg uha, sinusa i sluznice gornjih disajnih puteva. Korisna je i kod problema sa varenjem, slabog apetita, bolova u želucu ili crevima. Umiruje grčeve, poboljšava cirkulaciju, blagotvorno utiče na glavobolje usled stresa, nesanicu i nervozu. Veoma je korisna kod trovanja alkoholom i nikotinom jer olakšava čišćenje organizma od otrovnih supstanci.
U svrhu lečenja može se koristiti sveže isceđen sok, osušena biljka, tinktura ili ulje, a primenjuje se u obliku kapi za oči, čaja koji se može piti ili koristiti za obloge ili kreme. Kod oralne upotrebe treba biti oprezan zbog otrovnosti, a ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, kod čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu i kod osoba koje imaju probleme sa jetrom i žuči.
Homeopatija
U homeopatskom obliku primarno mesto delovanja Euphrasie su oči. Karakteristični simptomi koji ukazuju na potrebu njenog propisivanja su obilne i nagrizajuće suze, bol, peckanje, osećaj peska i prašine ili dlake ispred očiju i često treptanje. Stalno je prisutna potreba za brisanjem očiju što olakšava, dok svetlost, toplota i vetar pogoršavaju simptome. Po buđenju očni kapci su često slepljeni debelim žutim naslagama koje se ljušte. Nešto šire, Euphrasia je korisna kod upala mukoznih membrana gornjih disajnih puteva sa obilnim lučenjem sekreta i sluzi.
U praksi je uočeno da može pomoći kod različitih tegoba prisutnih istovremeno sa simptomima na očima. Tako se pokazala veoma korisnom u prvoj fazi malih boginja kada su uz visoku temperaturu, kašalj i curenje iz nosa prisutni intenzivni simptomi upale očiju pa lice pacijenta poprima izgled “plačnog lica”. Ovo “plačno lice” možda i najbolje opisuje izgled osobe kojoj je Euphrasia potrebna.
O karakteristikama ličnosti kojoj bi odgovarala Euphrasia malo se zna. Tvrdoglava, zatvorena, nezainteresovana za okruženje, zbunjena, zabrinuta za zdravlje sa naglašenim strahom od gubitka vida. Moguće je i da, zaslepljeni uspehom u uklanjanju fizičkih simptoma, pravu (širu) sliku i dublja obeležja ličnosti još nismo sagledali.
Kaže se da su “oči ogledalo duše”, a mi verujemo da homeopatska Euphrasia briše suze isceljujući dušu, i upravo to je i naš cilj.
Dr Petar Popović, imunolog i homeopata
