Stanje deficita pažnje i nemira (engl. ADHD) jeste stanje nepažnje sa ili bez hiperaktivnosti i impulsivnosti, sa početkom u detinjstvu.
ADHD se manifestuje u svim područjima funkcionisanja osobe, te dijagnostika i tretman zahtevaju multidisciplinarni pristup.
Uopšteno se može reći da se smetnje javljaju u sledećim područjima:
– percepcije draži (loša procena veličine, dubine, udaljenosti, delova i celine, loša orijentacija u prostoru i vremenu),
– motorike (nemir, potreba za stalnom aktivnošću i konstantnim pokretom; dete je nespretno, nestabilno, što se može zapaziti u načinu hodanja, u zakopčavanju i vezivanju prilikom oblačenja i obuvanja, u vožnji bicikla, prilikom igranja loptom; lako je zamorljivo; moguća je pojava tikova i grimasa, kao i pojava problema uspavljivanja i spavanja),
– intelektualnih funkcija (kratkotrajna, neselektivna i lako distraktibilna pažnja – za dete svi podražaji imaju jednak prioritet iz čega proizilazi njegova zamorljivost i razdražljivost; mišljenje je dezorganizovano; govor se može sporije razvijati od očekivanog; u čitanju, pisanju i računanju mogu ispoljiti lošije rezultate od vršnjaka),
– emocija (impulsivnost, nepredvidljivost detetovog ponašanja, skloni su eksplozivnom pražnjenju najčešće nagomilanog besa; emocionalne veze koje uspostavljaju sa roditeljima su obično površne; samopoštovanje im je nisko; problemi uzimanja hrane su prisutni često od samog početka, bebe odbijaju majčino mleko; ranije se pojavljuju stomačne kolike; bezrazložno i dugo plaču; deca sa poremećajem pažnje, ali bez hiperaktivnosti često se čine kao usporena, troma deca, odsutna duhom i sklona dnevnim sanjarenjima),
– socijalnih odnosa (otežano prihvatanje socijalnih zahteva koji su primereni kalendarskom uzrastu deteta; slabo uče iz iskustva zbog čega stalno ponavljaju iste greške; imaju potrebu za grupnom dominacijom upravo iz razloga da bi se osigurali od socijalnog odbacivanja; moguća je pojava buntovnog ponašanja, naročito u komunikaciji sa autoritetima).
Sazrevanjem i odrastanjem delimično se menja i klinička slika.
Terapijske intervencije moraju biti usmerene na individualnu procenu i individualizovan tretman, čime se otvaraju vrata i homeopatskom pristupu.
Homeopatski tretman ADHD-a se razlikuje od konvencionalnog farmakoterapijskog u tri bitne tačke:
– Homeopatski tretman stimuliše organizam na samouravnotežavanje, poboljšavajući opšte mentalno-emotivno-fizičke sposobnosti deteta;
– Homeopatski tretman nema sporedne štetne efekte;
– Homeopatski tretman ne razvija dugoročnu zavisnost od leka.
Istraživanja različitih homeopatskih pristupa nisu identifikovala efikasan protokol jer je teško predvideti koji lek će najbolje delovati, i da li će uopšte delovati. Ali isto tako, istraživanja ne potvrđuju značajno poboljšanje u ponašanju i problemima pažnje ni kod dece koja su bila pod farmakoterapijom.
U radu sa ADHD decom jedan od značajnijih zadataka je uspostavljanje strukture detetovog vremena, prostora u kome boravi, obaveza i odmora, strukture ličnosti i Ego granica.
Polikresti kao što je Sulphur ili Natrium-muriaticum, ili pak Sanicula mogu biti sredstvo izbora.
Sulphur dete je zahtevno, samovoljno, bez inhibicija; zahteva za sebe ravnopravan tretman; ne generalizuje iz iskustva; posle kazne može biti začuđujuće veselo i opušteno.
Natrium-muriaticum dete ima strah od odbacivanja od strane vršnjaka, unutrašnji osećaj pogrešnosti i ružnoće i često potiče iz porodice u kojoj su roditelji bilo zatvoreni i emocionalno hladni, bilo prebrižni i prezaštićujući.
U oba slučaja zajednički je nedostatak bezuslovne roditeljske ljubavi.
Sanicula dete se može okarakterisati kao „hronična Chamomilla“-tvrdoglavo, razdražljivo, mrzovoljno dete koje lako gubi ciljnu determinantu; u besu se često izvija unazad).
Preosetljivost na podražaje iz sredine, kao i loša adaptacija na uslove života, daju osnova za odabir remedija biljnog porekla za decu sa ADHD-om, među kojima
Nux-vomica, Hyosciamus ili Saccharum officinale mogu biti odgovarajuće.
Nux-vomica dete je agresivno, odlučno da dobije ono što želi, kompetitivno; ne podnosi tišinu; obožava elektronske gedžete, i njegovo ponašanje je često motivisano roditeljskom ambicijom uspeha.
Hyoscyamus dete doživljava brata ili sestru kao rivala; često uništava igračke tokom igre; posle aktivnosti je iscrpljeno; rano seksualno sazreva, psuje; glavno unutrašnje osećanje je iznenadna izneverenost sa strahom od samoće koje ga vodi u regresivno ponašanje.
Saccharum officinale može biti remedija izbora u slučajevima kada je dete „gladno pažnje i ljubavi“ koju obezbeđuje i na negativan način, ili „kačenjem za roditelja“ (posebno za majku), ili oralnim fiksacijama-sisanje prsta, grickanje noktiju, preterano konzumiranje hrane, naročito slatkiša i testa, ili pak odbijanje hrane.
Deca sa ADHD-om imaju izraženu potrebu za dominacijom kako bi sebi osigurala socijalnu afirmaciju, a pri pokušaju da to i ostvare, pribegavaju grubim i manipulativnim oblicima ponašanja. Od homeopatskih remedija životinjskog porekla, izbor mogu biti Lachesis, Tarentula ili pak neki leptir.
Lachesis dete je posesivno, otvoreno ljubomorno na brata ili sestru, lako se iznervira; logoroično dete koje ne trpi nikakav pritisak; tinejdžeri mogu biti „gladni iskustava“.
Tarentula dete ima izražen unutrašnji nemir koji oslobađa kroz motoriku; lukavo je i destruktivno; „u brzom i periodičnom ritmu“.
Kod leptir deteta redukovani su koncentracija i memorija; njegovi pokreti su takođe nemirni, ali su skladni; glavno osećanje tiče se napuštenosti i nebrige od strane roditelja, kako u fizičkom smislu, tako i u psihološkom (npr. kod liberalnog stila vaspitanja).
Osnovna odlika nozode kao centralnog reprezenta mijazma jeste potpuni gubitak identiteta i individualnosti, u čemu prepoznajemo analogiju sa detetom koje ima ADHD poremećaj:
Carcinosinum može biti remedija izbora u slučaju deteta koje je zaboravno, greši u čitanju i pisanju; koje traga za prihvatanjem i sopstvenim identitetom; dete koje je pod uticajem autoritarnog vaspitanja ili kome je delegirano previše odgovornosti u ranom uzrastu.
Medorrhinum dete je spontano, radoznalo, avanturista bez straha; verbalno i socijalno umešno dete; jakog libida i sujete; zaboravlja naročito imenice. Tuberculinum dete je kapriciozno, bučno, maliciozno; otporno na kaznu; insistira na pažljivom odnosu prema njemu; njegova hiperaktivnost je smislena.
Svakako je na homeopati koji obavlja razgovor sa pacijentom i njegovim roditeljima da odabere odgovarajući lek koji u sebi sadrži celokupnu sliku detetovog stanja.
Najnovija naučna istraživanja otkrivaju postojanje potpuno nove vrste neurona u mozgu čoveka koji su specifično zaduženi za protok informacija iz energetskih polja. Ova naučna otkrića su potvrda onoga što homeopatija zna i primenjuje već 200 godina. Homeopatska sredstva imaju potencijal informacionog delovanja na ravnotežu duha i tela, potencijal da podstaknu urođenu sposobnost čoveka da se samoisceljuje, čime se homeopatiji osigurava istaknuto mesto u medicini novog doba.
Marija Rakić, psiholog i homeopata
