O DOKAZIVANJU HOMEOPATSKIH LEKOVA
I CERVUS ELAPHUS (jelen)
Šta je dokazivanje?
Do novih lekova u homeopatiji dolazi se metodom dokazivanja, koja predstavlja uzimanje supstance pod definisanim uslovima homeopatskog dokazivanja i notiranje osvešćenih subjektivnih simptoma iz fizičkog, emotivnog i mentalnog plana. Osim subjektivnih zapažanja, neke homeopate vrlo analitično pristupaju dokazivanju, kao Jonathan Shor ili Jayesh Shah, pa uvode i objektivne parametre koji proizilaze iz supervizije dokazivača.
Šta oni tačno rade?
Na manju grupu dokazivača, obično tri, postavljaju supervizora koji u prvih nekoliko sati posmatra dokazivače i beleži njihovo ponašanje, grimase, reakcije i sl. To je objektivni deo dokazivanja, dok sami dokazivači beleže svoje utiske i to je subjektivni deo.
„Ulazne“ potencije koje J. Shah koristi za svoja dokazivanja su dovoljne za otvaranje slike leka, pogotovu u prvim satima, tako da su ta njegova dokazivanja, po rečima samih učesnika, čudesna i neponovljiva putovanja.
Čemu služi dokazivanje?
Dokazivanje homeopatskih lekova ima višestruki značaj, ali odvajaju se dva osnovna aspekta dobrobiti ove metode:
Prvo, odakle se i polazi, jeste otkrivanje novog leka kao potencijalnog similimuma za različita stanja i bolesti, tako da benefit ide u korist proširenja Materija medike, razmene iskustava i otvaranja nekih novih perspektiva.
A sa druge strane, možemo govoriti o individualnom benefitu, odnosno o koristi koju ima sam dokazivač. Ovde govorimo o neprocenjivom iskustvu neposrednog upoznavanja sa esencijom leka, jer teoretsko znanje je skup informacija koje možemo koliko-toliko da povežemo, a lično iskustvo je ukorenjivanje informacija, uvid, saznajno iskustvo. Zapravo, kada se radi o individualnoj dobiti, možemo slobodno govoriti i o jednom nivou isceljenja, jer simptomi koji se prilikom dokazivanja ispoljavaju su simbol procesa koji je pokrenut unutar nas uzimanjem leka. Koliko god nam se čini da smo daleko od portreta nekog leka, u nama gotovo uvek postoje skriveni aspekti te frekvence.
Ko može biti dokazivač?
Poželjno je da među dokazivačima budu zastupljena oba pola, kao i sve starosne grupe.
Posebno treba obratiti pažnju na žensku populaciju, koja je dragocena grupa za dokazivanje s obzirom da je ženska konstitucija u fiziološkom smislu ciklična, najpre kao osnovni ciklus od 28 dana, a onda i duži, veći ciklusi, kao što su period puberteta, reproduktivni period sa fazama začeća, trudnoće i postpartalnom fazom, a nakon toga period klimakterijuma i menopauze. Tako da neke homeopate, pre uvođenja žena u dokazivanje, traže da se sa njima napravi iscrpna anamneza koja uključuje ne samo fizičke parametre zdravlja, već i psihološki ili homeopatski profil.
Takođe, deca kao dokazivači su izuzetno značajna i vulnerabilna grupa, ali u literaturi ne postoji mnogo podataka o specifičnostima uvođenja dece u dokazivanje.
U nekim protokolima, koji imaju striktnije kriterijume, dokazivači su dužni da pre početka dokazivanja provere svoje zdravstveno stanje, kako bi svako iskakanje iz uobičajenog moglo biti notirano. Neke homeopate su dokazivanja radili u izolovanim uslovima, dok su drugi mišljenja da dokazivači ne treba da odstupaju od svojih navika u svakodnevnom životu i da će simptomi koji se budu javljali na taj način – davati jasniju sliku leka.
Koliko dugo traje dokazivanje?
Dokazivanje, odnosno uzimanje leka, traje 30 do 60 dana. Ali, simptomi se beleže još neko vreme nakon toga, otprilike još dve nedelje.
Koje doze se koriste za dokazivanje?
Opšte je pravilo da se dokazivanje započne sa relativno niskom potencijom, tačnije sa 30 C, pa se postupno povećava dok se ne pojave jasni simptomi. Najkorisnije su doze koje su dovoljne da izazovu jasne simptome.
Što se tiče ritma davanja, nema posebnih pravila, ostavljeno je iskustvu i kreativnosti ispitivača. Nekada, ako su simptomi nakon uzimanja leka slabi, lek se ponavlja na nekoliko sati dok se simptomi ne pokažu, ili se ponavlja sa povećanjem potencije. Međutim, dešava se da su i tom prilikom simptomi nejasni i tada se zaokreće u suprotnom pravcu, ka materijalnim dozama, sve dok simptomi ne postanu jasni.
Neke homeopate, kada dokazuju biljni lek, daju jednu prilično jaku dozu i posmatraju njeno delovanje. Ovo se ispostavilo kao dobra šema za biljne lekove koji imaju ograničeno područje delovanja.
Kada se primeti delovanje leka na određeni organ ili funkciju, onda se radi kontinuirano ponavljanje kako bi se dobilo što više informacija.
Ponekad, kada se uvidi da je lek više „ženski“ ili „muški“, ponavljanje se vrši nad grupom jednog pola, do kristalizacije simptoma.
Međutim, ponekad je potrebno sprovesti ponovno dokazivanje, odnosno proveru na grupi ili na jednom dokazivaču. Ponovno grupno dokazivanje se vrši kada simptomi nisu dovoljno jasni, a tiču se jednog organa ili funkcije, odnosno ako dokazivač navodi simptome koji se umnogome mimoilaze sa grupom.
Beringova pravila za dokazivače:
· Napraviti eksperimentalni test sa jednom dozom umerene jačine;
· Ako nema simptoma, uzimati na svaka dva do tri sata ili promeniti doba dana za uzimanje;
· Ako i dalje nema simptoma, pokušati sa većim potencijama, a ako se i dalje ništa ne dešava, onda imamo tačku rascepa kada se okrećemo ka suprotnom pravcu, ka materijalnim dozama, dok se ne pojave jasni simptomi.
Kako opisati simptome dobijene dokazivanjem?
Osećaje koje dokazivači navode trebalo bi da opišu u poređenju sa nekim poznatim pojmom, zatim kako na taj simptom utiču okolnosti, što predstavlja modalitete leka, kao npr. položaj tela, kretanje, odmor, jelo, gladovanje, dan, noć, zatvoren prostor, otvoren prostor, godišnje doba i sl. Strana tela uvek mora biti precizirana. Takođe vreme pogoršanja, poboljšanja, pojavljivanja simptoma.
Tri bitne karakteristike svakog simptoma su:
1) Lokacija
2) Senzacija
3) Modalitet
Nakon prikupljanja podataka i repertorizacije, u prikupljenom materijalu se identifikuju teme koje se ponavljaju. Ove teme se ne temelje na prirodi supstance, već na onome šta se pojavljuje u dokazivanju. Ali, mnogo važnije su povratne informacije od dokazivača, kako su oni reagovali na lek.
Treba posebno obratiti pažnju na simptome koji se javljaju u grupama ili sa izraženim propratnim pojavama. Haneman je uvek ostavljao zajedno simptome koji su se javljali u grupama, ako je uvideo njihovu povezanost, npr. 45 minuta nakon uzimanja Pulsatille – grčevi u nogama, uveče, nakon ležanja, sa osećajem jeze.
Od toga treba razlikovati simptome koji se ne javljaju u grupama, ali se na neki logičan način mogu povezati. Haneman je isključiv u tome da zaključke koje donosimo i koji na neki način povezuju simptome, ne treba stavljati kao građu prilikom formiranja MM. Zato je Haneman svoju MM nazivao „Pura“ (čista), jer je oslobođena svih hipoteza i teorija, i predstavlja skup čistih simptoma dobijenih posmatranjem, unutrašnjim ili spoljašnjim.
Haneman u svom eseju „Predlozi za utvrđivanje lekovitih moći lekova“ navodi Heringove reči, koji to ovako opisuje: “Nakon što je održao predavanje svojim kolegama o pravilima dokazivanja, podelio im je bočice sa tinkturom i kada su mu nakon toga doneli svoje beleške, pažljivo je ispitao svakog učesnika o svakom navedenom simptomu, vodeći se tačnošću lokacije, senzacije i modaliteta. To je bio način na koji je on izgradio svoju Materia Medicu“.
Kada se rade ovakva dokazivanja i kada rezultati treba da se plasiraju u relevantne časopise, radove i sl, onda se obično podrazumeva ili traži da dokazivanje ima formu naučnih istraživanja. To tačnije znači da je potrebno imati i kontrolnu grupu, odnosno placebo grupu.
Upravo je placebo, mesto gde se homeopatija i naučne materijalističke discipline razilaze.
O čemu se tu radi?
Kada se radi npr. ispitivanje delovanja alopatskog leka, potrebni su meseci i godine laboratorijskog istraživanja, koje uključuje i eksperimente na životinjama, pa onda i na ljudima. Po napred utvrđenim kriterijumima bira se grupa ispitanika i placebo grupa, koja se zove još i kontrolna, nulta grupa. Nakon administracije leka, pravi se analiza delovanja generike. Pozitivni simptomi, odnosno efekat leka u placebo grupi, koji često i nije zanemarljiv, samo se notira i ne tumači. Zove se „placebo efekat“, šta god on značio.
Ali, šta se dešava sa placebom u homeopatskom dokazivanju?
Ovde je placebo najčešće najjasniji kanal. on postaje izvor koji nam najčistije predstavlja supstancu koju dokazujemo.
Ovoj temi se može prići iz više uglova:
Najpre, u „placebo smesi“ nalazi se nešto malo svesnog i mnogo više nesvesnog dela. Uzimanjem alopatskog leka, svesno se očekuje da će poboljšati ili eliminisati tegobe (naime, grupa ispitanika se bira iz grupe obolelih), tako da ne čudi što svesni placebo deo daje svoj odgovor. Znači, inicijacija placeba u ovom slučaju kreće iz svesnog dela.
Ali, u homeopatskom dokazivanju imamo suprotno. Placebo kreće iz podsvesnog dela, pa se širi i na svesni plan.
Kako je placebo ušao u taj podsvesni plan?
Joe Dispenza objašnjava kako postoje dva plana, jedan diferencirani, materijalni i drugi energetski (Božanski) plan, nediferenciran, koji naziva „Negde, Nešto, Potpuno neodređeno, Bezoblično“. To je mesto manifestacije našeg savršenog plana, da bi se odatle širilo u diferencirani, materijalni plan. Kada se u podsvesnom slika formira i proširi na svesni plan u materijalno, ona je celovitija, konstantnija i stabilnija. Kada je proces obrnut, iz svesnog ka višim dimenzijama, takve strukture su fragilnije.
Homeopatski placebo, s obzirom da je potpuno nepoznat, nedifernciran, racionalno nedostupan (jer ne znamo šta dokazujemo), se rađa u podsvesnom segmentu, pa se taj obrazac spušta u svesne i materijalne strukture, gde ga mi prepoznajemo kroz mentalne, emotivne i fizičke simptome.
Ili, ova nama poznata stvar se može objasniti i preko morfogenetskih polja, kada uzimanjem supstance, bilo direktno per os, meditiranjem sa supstancom u rukama ili ako je ona samo prisutna u prostoru, postavljanjem naše namere pojačavamo njeno otvaranje i delovanje u morfogenetskom polju.
CERVUS ELAPHUS
Po pozivu dr Hans Eberle-a i Friedrich Ritzer-a da učestvujemo u dokazivanju i sastavljanju MM za novu remediju, odazvala se grupa naših homeopata i velikih posvećenika, entuzijasta i zaljubljenika u homeopatiju.
U periodu marta i aprila meseca 2023. godine, uzimali su potencije 200C i 1M i beležili svoje utiske. Te podatke naše nemačke kolege su implementirali u svoje i ugrubo formirali profil novog leka. Lek su testirali na većem broju pacijenata koji su se uklapali u sliku remedije. (Više o ovome može se saznati u časopisu „Spectrum of Homeopathy“ i na webinaru Louis Klein-a koji je bio posvećen ovom dokazivanju)
Tajanstveni lek je Cervus elaphus, latinski naziv za evropskog, običnog, crvenog jelena, tačnije dlaka crvenog jelena.
Kada se upoznajemo sa novim lekom, tačnije sa novom supstancom, poželjno je da se bliže upoznamo i sa njenim fizičkim aspektom (u slučaju životinjskog leka, kao što imamo ovde, sa staništem, načinom života, rasprostranjenošću i sl), kao i sa dubljim aspektima kao što je arhetipsko značenje kroz mitološke prikaze. Ova matrica se neće potpuno poklapati sa slikom leka, jer kvaliteti koje dobijamo dokazivanjem su mnogo suptilniji nivoi, ali ne treba zaboraviti da su kodirani iz nižih, grubljih planova.
Jelen (Cervus elaphus) je šumska životinja, često ga nazivaju i kraljem šume; živi najčešće uz tokove velikih reka u Evropi. Mužjak se odlikuje skladnom građom, sa veličanstvenim rogovima koji upotpunjuju elegantnu pojavu ove vrste. Teški su do 300 kg, košute do 120 kg; životni vek im je oko 20 do 25 godina. Ženke i telad, kao i mlada grla, žive u krdima, dok se mužjaci izdvajaju kao samotnjaci, jer tako osvajaju teritorije i ženke i iz drugih krda. To su „noćne životinje“, što znači da sa prvim aktivnostima kreću u sumrak. Mužjaci dozivaju ženke rikanjem, a nakon parenja osećaju se iscrpljeno, jer često tome prethode duge borbe za osvajanje košute, pa se nekada desi da i ne prežive zimu. Ženke na rikanje odgovaraju sa „Ah“; nose mlade oko 34 nedelje; tele se u maju i junu mesecu.
Prema arhetipu, rogovi jelena se često nazivaju krunom, a kruna je pak, simbol najviše pozicije. Neki narodi tumače da arhetip rogova predstavlja duhovnu nadogradnju i vezu sa Stvoriteljem, jer izrasta iz venca, krune na glavi jelena. S obzirom da se rogovi menjaju svake godine, to je potvrda simbola cikličnog smenjivanja života i smrti.
U hrišćanstvu se jelen povezuje sa vernicima u Hristu, pa predstavlja simbol pobožnosti, praštanja, čistote i predanosti Bogu.
Kakav je naš jelen, Cervus elaphus, u homeopatskoj prizmi?
Lek je ponajviše sklon muškoj populaciji. To je slika modernog muškarca, elegantnog i u odevanju i u manirima, visoko intelektualnog, sofisticiranog, sa visokim statusom i samopouzdanjem. Zato je to slika preduzetnika, rukovodilaca velikih kompanija, članova uprava, bordova i sl. Dobro su organizovani, uvek su br. 1, cenjeni su od svoje okoline i uživaju njihovo poverenje, vole svoj posao. Sa druge strane, vole i porodicu, naročito svoju decu, vole da provode vreme sa
njima u prirodi. U stadijumu kada se „zaglave“, nekontrolisano plaču, imaju osećaj bespomoćnosti jer ne mogu da vrate vreme i budu ponovo sa decom.
Kada je reč o ženama, to su žene u staromodnim brakovima, u kojima se osećaju sputano da se izraze. To su žene koje žele emancipaciju, ali ne kao isključiv feministički poriv, samo ne žele rigidnost staromodnog braka. Dobar lek za tegobe u klimaksu.
To je takođe dobar lek i za studente i đake, koji su se zaglavili u nejasnim ciljevima, izgubili volju, pa se to ogleda kao manjak interesovanja za učenje, grubost prema bližnjima, tvrdoglavost i sl.
Važan aspekt ovog leka je iznenadnost, neočekivan obrt situacije (setiti se gubljenja rogova kao preokret za novu situaciju). Ali ti iznenadni, neočekivani vektori, potpuno menjaju pravac kretanja pacijenata. To je i mesto gde mogu da se ili iscele ili da se zaglave.
Diferencijalno dijagnostički je uporediv sa Tuberkulinumom, muriaticima, gljivama, Uranijumom.
Dr Gordana Bojanić
Homeopata i spec. urologije
